Ученици ОШ «Доситеј Обрадовић» из Врања на одржаном Видовданском турниру у малом фудбалу за ученике основних и средњих школа, прошли су у финале и вратили се са пехарима и признањима.
У категорији пети разред били су први, док су шестаци други, а седмаци су освојили прво место. Из Доситејеве школе наводе да је ђаке припремао наставник Владан Стаменковић.
У конкуренцији основних школа било је пријављено 19 екипа, док је у категорији средњих школа учествовало 9 тимова.
У категорији основних школа играли су ученици 5. 6. и 7. разреда, док су за средњошколце играле екипе, прве, друге и треће године. Све утакмице играле су се по Куп систему, на два терена.
Турнир су организовали Спортски савез града Врања и ЈУ ,,Спортска хала“, а под покровитељством града Врања.
Циљ је да се деца анимирају да се баве физичким вежбањем, кроз забаву и игру, и да се задовоље основни приоритети школског спорта: свеобухватност, препознавање талената и здравствени аспект.
Главни циљ школског спорта мора бити физички, интелектуални, морални, социјални и културни развој свих ученика. Исто важи и за универзитетски спорт. Када су у питању школска спортска такмичења, приоритет су такмичења унутар школа и на нивоу јединица локалне самоуправе.
Потребно је, такође, организовати спортске активности деце за време распуста, посебно путем спортских кампова. Посебно је значајно предузимање активности које треба да доведу до тога да деца не плаћају чланарину у спортским организацијама, или да она буде примерена могућностима родитеља. Како би се повећало учешће деце у спорту, национални спортски савези треба да обезбеде да спортски клубови уз сениорске екипе обавезно имају и дечје екипе.
Добробит детета, без обзира на узраст, увек мора бити најважнији циљ. Практично организовање спортских активности је општеприхваћено као сврсисходно за децу и омладину и има позитиван утицај на њихов физички, ментални, психолошки и друштвени развој. Генерално, спорт се сматра нарочито погодном активношћу за физичку и менталну добробит деце и суштински је битан за превенцију здравствених проблема.
За свестрани развој детета од кључног значаја је одговарајуће физичко образовање у школи и бављење ваннаставним спортским активностима у школским спортским секцијама и школским спортским друштвима.
Сви млади треба да добију адекватно физичко образовање и стекну основне спортске вештине у оквиру редовног наставног програма или у оквиру ваннаставних активности, чиме се омогуц́ава свакодневно бављење спортом.
Школе треба да учине младима привлачним да своје слободно време проведу на отвореном простору играјуц́и различите игре, као и да одговоре на прихватљиве нове трендове у спорту. Квалитет физичког образовања и спортске обуке треба да буде обезбеђен и унапређен кроз квалификоване наставнике физичког образовања, уз одговарајуће мере за надзор квалитета. Школе би требало да све младе, а посебно оне у завршним разредима упознају са локалним планом развоја спорта. Млади треба да знају које могућности имају у локалу, како могу да наставе да се баве спортом након завршетка школе, те да буду свесни које то активности највише воле и које их највише стимулишу.
Све школе треба да имају неопходну и одговарајућу опрему и објекте за бављење младих физичким активностима и спортом, спортским клубовима и објектима и да остваре сарадњу са локалним спортским клубовима.
Спорт у целини, има велики утицај и посебан значај у формирању интегралних личности спортиста у целини, посебно у физичком развоју. Он, пре свега, доприноси изузетно позитивном напредовању у морфолошко – функционалној и здраственој сфери развоја личности спортиста, потом, и ништа мање значајно, у тзв. морално – вољној, а затим и интелектуалној – радној и естетској компоненти, или страни личности сваког спортисте. Све ово је и могуће јер се у спорту улажу велики лични напори физичке и психичке природе, често се живи специјалним режимом живота и рада и са много одрицања и самоодрицања.
У спорту и путем спорта се битно може утицати на развој интелектуалне компоненте личности спортиста. То се углавном постиже усвајањем теоријских и тзв. практичких знања и стицањем моторних вештина, као и формирањем многобројних и разних навика спортиста. Јер, у почетној фази учења моторичких активности и усвајања појединих посебних кретања, спортисти се неопходно упознају и са одређеним правилима, прописима, нормама, а и разним законитостима, а то са друге стране, значајно доприноси обогаћивању стварних могућности њиховог интелекта. Следећа фаза рада има превасходно задатак да развија продуктивно, стваралачко и тзв. критичко мишљење путем тражења и увек налажења нових разноврсних решења новонасталим ситуацијама. Тако долази до „откривања“ посебних решења у кретајним задацима, у савлађивању психомоторних задатака, стицању техничке прецизности и тактичко – техничког савршенства.
Спорт има и функцију тзв. непосредне припреме за сваки накнадни рад, јер путем бављена спортом јачају и физичке и функционалне способности органа и организма у целини и тако се појединац – спортиста припрема за даљну континуирану активност, без већих осцилација и потешкоћа.
Кроз спорт се надаље развија одређена свесна дисциплина, кооперативност, сарадња, одговорност, савесност, смисао за организацију и рационализацију. Ту су и формирања навика одржавања личне хигијене, савлађивања разних радних задатака, способност кориговања, склоност усмеравању, сарадња.
Медијски пројекат „Буди спортски тип“ подржан је из буџета Града Врања на основу Јавног позива за суфинансирање пројеката за производњу медијских садржаја за радио, интернет и штампане медије и новинске агенције у 2019. години.