И би политика и нестаде језеро
Некада омиљено излетиште Врањанаца, Александровачко језеро, више од деценију прича своју тужну причу. У језеру није више могуће напајати ни стоку јер је вода пуна цијанобактерија.
А како је све почело.
Формирано као вештачка акумулација пре 57 година, Александровачко језеро требало је да служи за наводњавање воћњака и башти у селима у околини.

Бригу о њему тада водило је предузеће “Пољопродукт”, али како је у међувремену пропало, старање о језеру преузела је општина.
Годинама су овде долазили излетници, риболовци, љубитељи природе, јер је у непосредној близини Врања, на само 8 километара удаљености, односно 15 минута вожње.
Многи су 70. 80. и 90-тих година купили плацеве, а неки сазидали и викендице, јер је овај простор наговештавао да ће постати изузетно атрактиван.
Међутим, не лези враже, умешала се политика.
Како је излетиште постајало популарније тако је језеро било неупотребљивије. У води је било отпадака, траве, често и животињских лешева, јер су мештани околних села доводили ту стоку на испашу и напајање водом.

Одлучено је да се језеро очисти. Тада је све пошло наопако.
Проблем по еко систем настао је након санације језера 2010-2011. године. Тадашња власт, предвођена демократама, најављивала је да ће ово у најмању руку бити дестинација попут Женевског језера.
Исушено је језерско дно, напуњено, али је убрзо морало бити затворено због појаве цијанобактерија, односно модрозелених алги, за које се тврдило да, под одређеним климатским условима, испуштају токсичне материје у воду.
У више наврата долазило је до помора рибе у језеру, али је 2012. скоро потпуно уништен рибљи фонд.
Уследиле су бројне анализе на основу којих је утврђено да у језерској води, поред опасних алги има и бактерије ешерихије коли која, уколико се не лечи може довести до инфекције и озбиљних здравствених проблема и код људи и код животиња.
Језеро је напуштено. Затворено за купање, риболов, наводањавање и напајање стоке.

Полако али сигурно, изгубило је своју намену, а мало ко би се упутио у шетњу до тамо, осим бициклиста и пролазника. Победила је политика.
2017. године Скупштина града Врања формирала је радну групу која је добила задатак да утврди у каквом је стању језеро и шта може да се предузме на решавању проблема.
Закључено је да би поновна санација коштала око милион евра и да је то, без помоћи донатора, неизводљиво.
И поред велике препреке, новца, није се одустало од планова да се ово место оживи. Град сваке године уз подршку комуналних предузећа, комуналне полиције, ученика школа и разних удружења, спроводи акцију чишћења језера и околине од комуналног отпада. То се углавном ради пред Ускрс и Првомајске празнике.

Људи тада дођу до језера, вуче их носталгија… мало је других, тако погодних излетишта… Али, осим погледа на траву у језеру и по које птице, не може се ништа посебно видети.

Излетници Драган и Вера кажу да се често прошетају до језера. Некада бициклама, некада и пешака. Воле ово место, када су били тинејџери долазили су редовно, дружили се, па чак и камповали.
„Ово је сада тужно. Да једно овакво место, близу грда, пропада. Да је неупотребљиво. Сви би ми долазили стално, да је овде безбедно. Нашој деци причамо како смо се некада купали у језеру“, са сетом говори Вера. Каже да не верује да ће се проблем ускоро решити.
Свуда око језера су распоређене табле које упозоравају на опасност купања у језеру, захватања воде или напајање стоке.
Градоначелник Врања Слободан Миленковић је рекао да је стање на језеру алармантно. „Бактерија која је, на основу анализа Института „Винча“, регистрована у језеру лучи токсин, који је канцероген. Ми смо одмах поставили табле са упозорењима да људи не смеју да напајају стоку на језеру, а посебно да се купају. Добијам информације да поједини људи нису то озбиљно схватили и да повремео има купача. На сваком од нас је да брине о свом здрављу“, каже Миленковић.
Он је најавио да ће град учинити све што је у њиховој моћи и конкурисати код међународних фондова за обезбеђивање средстава и нову санација.
Институт „Јарослав Черни“ из Београда 2008. године израдио је обимну студију о ревитализацији Александровачког језера и радиће се на томе да се тај озбиљан пројекат спроведе.
Док се то не деси љубитељи природе, риболовци и излетници мораће само да замишљају дане како је некада овде било лепо.
Ево и видеа о Александровачком језеру. Погледајте га: 🙂

