Вода је извор живота. Од давнина насеља су се подизала у близини вода, тврђаве су се градиле поред вода. Кад је нема, или је нема довољно, суше харају и узимају данак, а кад је има више него што треба, поплаве и бујице руше све пред собом.
Овај век Уједињене нације прогласиле су веком воде, што само по себи треба да укаже на њену важност за опстанак и квалитет живота човечанства. Статистички подаци којима се барата говоре да Србија спада у државе средње богате водним ресурсима, што је само једним делом тачно, јер највећа количина вода у Србији, рекама долазе из других држава, па се сматрају транзитним водама. На улазни квалитет ових вода Србија нема утицаја, али има утицаја на даље погоршавање квалитета, јер је број система за третман отпадних вода у Србији симболичан. Загађене воде индустрије, најчешће без икаквог пречишћавања, уливају се у наше канале и водотоке, а ако се на то додају и комуналне и санитарне воде великих градова на већим водотоцима, тада се квалитет наших водотока увелико погоршава.
Видео „Т(Ј)ужна Морава“ https://www.youtube.com/watch?v=pBai3fl8MbI у продукцији Покрета Чувари Србије је својевремено указао на загађеност и сву немарност човека када су реке у питању. Почели су да се јављају медији, новинари, видео запис је брзином муње дошао и до министарства екологије и њихова реакција је била заиста брза. За петнаестак дана су најављена прва (нажалост и задња) организована акција чишћења тока целе Јужне Мораве, не само у и око Врања. Нажалост, после тa помпезна 2-3 дана је поново замрло све.
За утеху нам можда може послужити податак, да и таква Јужна Морава не спада у ред најзагађенијих река у Србији. Већина река у Србији постале су канали отпадних вода, а кључни извори загађења су непречишћене индустријске, комуналне отпадне воде, тешки метали, нафта, отпаци из кланица и пепео из термоелектрана. Око 50 посто загађења испуштеног у реке долази од индустријских постројења, а само 13 процената комуналних отпадних вода се третира пре испуштања.
Неуређене депоније, такође имају велики удео у загађењу вода у нашој земљи. Последице небриге због неодговарајућег отпада све више се осећају, јер су бројни извори већ загађени.
Врање је један од ретких градова у Србији, који је изградњом акумулације Првонек решио питање водоснабдевања.
Изградња Фабрике за пречишћавање отпадних вода доводи наш град високо на лествицу оних који ће испуњавати услове за улазак у Европску унију, када је у питању водоснабдевање.
Врање је на таквом географском подручју, да већа опасност могу да буду само бујичне поплаве. Зато је основна превентива чишћење речних корита. Снажна бујица је августа 2018. године носила гомилу грана, пластичне амбалаже и разног отпада што је узроковало зачепљење речног корита и изливање воде градске реке.Такви догађаји покрећу питање одговорности надлежних градских служби и комуналне полиције, али и савести самих грађана. Треба напоменути да је локална самоуправа на време предузела све неопходне мере како би се спречила појаву бујица које долазе из планинских предела. Током претходних годину и по дана на територији града уређено је 18 речних водотокова и речних корита.
У Врању је у току и изградња Регионалног центра за ванредне ситуације чиме ће бити омогућено брже и ефикасније решавање оваквих проблема.
Као одговорни медиј, у наредним текстовима трудићемо се да унапредимо јавно информисање о значају који вода има у нашим животима, и како било какво неодговорно понашање, које ће задовољити наше ниске потребе, може имати катастрофалне последице на животну околину. Указаћемо на важност одржавања водених токова и да се сваки динар који се уложи у превентиву вишеструко исплати од санирања последица неодржавања и небриге по животну околину.
Еколошки акцидент који се десио августа 2017.у делу тока Јужне Мораве, када је примећено угинуће веће количине речне рибе је показао да је помор риба био узрокован гушењем односно недостатком кисеоника, ниским водостајем, температурама и већом концентрацијом загађења где органске материје троше више кисеоника. Какве су реакције републичких инспектора и инспекција јер се на овом случају доказало да постоји прилична доза незаинтересованости и непрофесионализама?
Подземне воде загађује и претерана употреба вештачког ђубрива, а из године у годину број фармера који користе штетне пестициде и супстанце отровне за природу је све већи. Интензивна употреба средстава за заштиту биља последњих деценија довела је до нагомилавања њихових остатака у животној средини, с обзиром да препарати приликом апликације не долазе у контакт само са усевом и циљним организмом, већ део пада на тло и спирањем долази до нижих слојева земљишта и подземних вода. Појава пестицида у подземним водама је од посебног значаја, с обзиром да подземне воде, осим улоге у пољопривредној производњи, представљају један од најзначајнијих извора пијаће воде.
Мисија Чувара Србије није да ћуте, него да траже одговоре и да информишу грађане о свим еколошким проблемима. Променимо себе, променимо наше навике. Чувајмо природу, чувајмо воде, јер и оне нас чувају.
Југ Србије је простор на коме ће се све више смањивати количина воде, не само због смањења падавина, већ због великог исушивања у току летњег периода показују подаци Института за метеорологију Факултета за физику. Имаћемо све мање доступне воде за становништво. Биће ово век борбе за воду, речено је на дебати о климатским променама у Бујановцу на којој су говорили стручњаци из ове области, представници Министарства за заштиту животне средине, професори факултета и еколози.
Вода је у нама и свуда око нас, а човек је једино живо биће које на квалитет воде може да утиче у оба смера. До сад је његов утицај ишао углавном у смеру погоршавања квалитета, а последњи је тренутак да се тај смер окрене.
