Владичин Хан: Нека се лопта окреће

У Владичином Хану је завршен ноћни турнир у малом фудбалу. Ради се о најстаријем турниру у округу, који се одржава дуже од 70 година.

Када је настао, Спортског центра „Куњак“ није ни било. Играло се на једном шљунковитом острвцу које је напарвила Јужна Морава, поред старог моста. Ту су били први турнири, а гледаоци су навијали са обале. Морава је иначе текла на месту где је данас, главна, Светосавска улица. Касније се целокупна фешта преселила на игралиште код тадашње зграде Гимназије, оне старе која је срушена. Услови су били скромни, али се за те дане живело. Рефлектори су се качили по бандерама, публика су били пола Ханчани, а пола Сурдуличани. Навијало се, дружило, смејало, плакало, радовало. Пошто је турнир био веома важан догађај, учесници су били још важнији. На терен су улазили са аутом, тада популарним фићом. Па када изађу из аута, публика их поздрави овацијама и громогласним аплаузом. Сви су са нестрпљењем чекали лето када се одржава турнир у малом фудбалу. То је био не само спортски, већ културни, друштвени догађај за Владичин Хан, али и Сурдулицу, па и друга околна места. Целе породице су долазиле организовано са децом, рођацима, другарима. Бодрили су се очеви, браћа, рођаци, пријатељи.

Организатор је тада био СИЗ за физичку културу. Касније је то наследила СОФК-а ( Савез организација за физичку културу), а када је формирана установа Спортски центар „Куњак“  преузели су њихови запослени.

ТО СУ БИЛА ВРЕМЕНА – Дружење за памћење

Турнир се организовао у пионирској и омладинској конкуренцији. Пријављивало се по 60, 70 екипа укупно. Целог лета се играло, гледало и размишљало о фудбалу.

„Било је то величанствено дружење“, каже Бранислав Радусиновић човек који је цео свој радни век провео у спорту, на Спортском центру, као фудбалер, тренер, судија, организатор турнира дуже од 30 година.

„Бити први на турниру била је велика, изузетна част. Узети пехар, подићи га пред публиком, за то смо се припремали преко целе године. Најважније нам је било да освојимо пехар, тада није било новчаних награда. Нису нам ни падале на памет“, објашњава чика Бане.

Било је екипа, победника турнира, које су оставиле посебан утисак а неке побеђивале по десет пута.Чувена је била екипа „Патос“ легендарног Банета Барбула. Њу је наследила екипа „Алај ми је вечерас по вољи“ која је девет пута освајала хански турнир.

                                                                             ФОТОГРАФИЈА – екипа ПАТОС

(Бора Миленковић -Калонџа, Милоје Стошић – Тарзан, Небојша Крстић – Боце Спирка, Срба Илић, Владимир Цветковић – Лаћа, Бане Станковић Барбул, Илија Галић (братанац Милана Галића репрезентативца Југославије).

Након тога је настала екипа Голф. Фузијом са екипом „Алај ми је вечерас по вољи“ настаје „Дарко“ која десети пут осваја титулу првака турнира.

                                                         ФОТОГРАФИЈА- екипа Алај ми је вечерас по вољи

(Властимир Костић – Меда, Љубомир Јовановић Љупча, Драган Антанасијевић Анта, Стефановић – Шпекља, Небојша Крстић – Боце Спирка, Срба Антић, Бане Радусиновић, Јовица Петровић).

Остаће упамћене још бројне екипе попут „Ла музика ди ноте“, па затим „Хондурас“ у којима су играли познати ликови који су оставили трага у друштвеном животу Хана. Занимљиво је то да је овај турнир специфичан и по оригиналним називима екипа. Да поменемо неке: „Еве ги па“, „Слепи мишеви“, „Бели Бора“, „Црне стреле“, „Бог прашта, а ми не“.

„То су била времена, то је било пријатељство“, са сетом се присећа Бранислав Радусиновић.

Бане Радусиновић

Након терена поред Мораве, памти се да се једне године играло и на стадиону. Пре подне пионири, а у вечерњим сатима омладинци. То је била увертира пред прелазак на терен код Гимназије.

„Ми на почетку нисмо имали неке посебне услове. Терен код старе Гимназије био је мали, али некако „ушушкан“, интиман, са душом. И заиста нам је било прелепо. Добро смо се забављали и на новом терену. Он је могао да прими још већи број публике“.

Скоро да не постоји озбиљнији фудбалер из Хана и Сурдулице, па и из Врања који се није калио на ханском турниру.

Последњих десетак година бригу о организацији преузео је Зоран Тасић, изузетан спортски радник и човек. Код њега је све функционисало као сат, а новчани фон награда (који је у међувремену уведен) драстично је повећан. Општина је одредила да награде буду највише у округу. Зоран је на жалост преминуо од последица корона вируса. Туга и бол због његовог одласка прерасли су у идеју, да на једној страни трибине буде насликан мурал са његовим ликом, тако да и данас надгледа како све функционише.

Зоран Тасић- мурал

Прича је настављена. У новије време почеле су да се пријављују и екипе из Ниша, Лесковца, Врања и Бујановца. Међу њима је и значајан број играча који се професионално баве малим фудбалом.

Ове године учествовало је 16 екипа у сениорској и 6 у пионирској конкуренцији. Прво место код сениора освојила је екипа „Адриа ауто дама“ из Врања. Они су били бољи од екипе „Расадник Петровић“ из Сурдулице, треће место припало је екипи „Влада инвест скутери“ из Лесковца. Играч који се посебно истакао је Никола Додић из победничке екипе, најбољи чувар мреже је Душан Стојковић из Сурдулице, а титулу фер плеј екипе понели су домаћини, екипа „Мораве“. Организатор, установа Спортски центар „Куњак“ и ове године припремила је богат наградни фонд. Уз подршку општине, обезбеђена су средства у износу од 400 хиљаде динара за најбоље.

Првопласирани тим добио је награду од 250 хиљада динара, другопласирани, 80, а трећепласирани 30 хиљада. Новчане награде припале су и најбољем голману, играчу и фер плеј екипи.                                          

„Адриа ауто дама“ – Врање- 1. место                 „Расадник Петровић“ – Сурдулица- 2. место

                                                                   „Влада инвест скутери“ Лесковац – 3. место

                                                                               

Никола Додић – најбољи играч                    Душан Стојковић- најбоољи голман                „Морава“ – награда за фер плеј екипу

У конкуренцији пионира ласкаву титулу победника понео је „Радник“ из Сурдулице, дуго место освојио је тим „ДН компани“ из Хана, а треће „Врла комерц“ такође из Хана. Пехар за најбољег играча добио је Матеја Ивановић из „Радника“, Ханчанин Богдан Нешић је најбољи голман, а екипа „Јужна пруга“ из села Стубал је награђена за фер плеј. Награде је уручио Миодраг Пешић, председник Организационог одбора који се другу годину за редом прихватио организације и успешно одговорио задатку.

                                                

                „Радник“ – Сурдулица –                                           Матеја Ивановић –                                           додела награда пионирима
1.место у пионирској конкуренцији         најбољи играч у пионирској конкуренцији                                                                                                                                                                                                    

И овога пута је публика била велика подршка екипама. Трибине су биле пуне, а Хан је још једном показао да традицију и добре ствари не треба мењати, већ наставити истим и јачим темпом.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Kv47uUuNWSc