- Povećanje medijske pismenosti
Mladi će naučiti kako kritički pristupiti informacijama koje konzumiraju, prepoznati lažne vesti, propagandu i medijske manipulacije.
Očekujemo poboljšanje sposobnosti analize i vrednovanja različitih medijskih sadržaja, uključujući prepoznavanje namera iza informacija i razumevanje konteksta. Medijska pismenost pomaže mladima da prepoznaju manipulacije, propagandu i lažne vesti. U svetu gde su informacije lako dostupne, ali i često netačne, važno je da razviju sposobnost kritičkog razmišljanja i postavljanja pitanja.
Primer: Mnogi mladi koriste društvene mreže i digitalne platforme gde su često izloženi različitim informacijama. Bez veštine da razlikuju istinite od lažnih informacija, mogu biti zavedeni ili dezinformisani.
- Bolje razumevanje vrednosti EU
Mladi će bolje razumeti osnovne vrednosti EU kao što su ljudska prava, demokratija, vladavina prava, jednakost i solidarnost.
Trudićemo se da našim zajedničkim radom I kroz kvalitetne diskusije na radionicama doprinesemo povećanju građanske svesti i angažovanost, podstičući mlade da budu aktivni građani i učestvuju u demokratskim procesima.
- Unapređenje digitalnih veština
Edukacija o sigurnom korišćenju interneta i društvenih mreža, zaštiti privatnosti i prepoznavanju digitalnih pretnji.
Mladi će naučiti kako da kreiraju I podele sadržaje na odgovoran i etičan način, koristeći različite digitalne alate.
- Povećana svest o EU Programima i prilikama
Naša namera je I da informišemo naše drugare na radionicama o mogućnostima koje nude programi EU poput Erasmus+, Horizon Europe, i drugih, uključujući stipendiranje, volonterske programe i razmene.
Ukazaćemo im I na karijerne mogućnosti, čime se iskreno nadamo da ćemo im pomoći u pogledu razumevanja onoga kako EU politike i programi mogu uticati na njihove karijerne mogućnosti i profesionalni razvoj.
- Socijalna kohezija i Interkulturalni dijalog
Prilikom osmišljavanja radionica vodila nas je ideja da ovakav vid neformalne edukacije može podstaći međusobno povezivanje i saradnju među mladima, jačajući osećaj zajedništva i pripadnosti evropskoj zajednici.
Promocijom razumevanja i poštovanja različitih kultura i tradicija unutar EU,može doprineti smanjenju predrasuda i stereotipa.
- Lokalni i regionalni uticaj
Zašto baš ovako osmišljene radionice? Odgovor je jednostavan: Ovakve radionice, kroz obrazovanje I podizanje svesti, mogu ojačati našu lokalnu zajednicu I učiniti je otpornijom na negativne uticaje medija.
Generalno gledano, a informacije vučemo iz mnogobrojnih publikacija koje su se do sada bavile ovom problematikom, Informisanje o ciljevima održivog razvoja i kako se vrednosti EU uklapaju u te ciljeve može inspirisati mlade da doprinesu održivom razvoju svojih zajednica.
Sve ovo zajedno, svi ovi ciljevi I zadaci doprineće ne samo individualnom razvoju mladih ljudi u našoj sredini, već i jačanju celokupne zajednice u kojoj žive, promovisanju pozitivnih vrednosti i stvaranju informisane i angažovane generacije.
Jer, oni (naši polaznici) to jednostavno zaslužuju. Većina njih rođena je između 1997. I 2006.godine I pripadaju takozvanim Zilenijalcima/ Zumerima/ Generaciji Z.
Sociolozi I teoretičari društva ih nazivaju i post-milenijalcima, zumerima (zoomers), a kao formativni “događaj” imaju ceo proces odrastanja u hiper-povezanom multimedijalnom svetu. Nazivaju ih i novom tihom generacijom, jer takođe odrastaju tokom perioda nakon ekonomske krize i osećaja sveopšte nesigurnosti koji je dodatno pojačan početkom pandemije virusa Covid 19.
S druge strane, pripisuje im se visoka okrenutost tehnologijama, posebno mobilnim uređajima, a kao potrošači su, navodno, veoma lojalni brendovima.
Interesantna je statistika koja donosi podatak da su Zilenijalci religiozniji od svojih prethodnika. Sa druge strane, smatraju se i najtolerantnijom generacijom do sada, posebno kada su u pitanju rodne i seksualne različitosti.
Verovali ili ne, Generacija Z nije poslednja u nizu, i nakon nje dolazi generacija Alfa, čiji najstariji pripadnici imaju već 14 godina. I to je populacija zainteresovana za naše radionice. O ovoj generaciji se još uvek ne može demografski značajno zaključivati, ali ih svakako formira odrastanje u hipertehnološkom okruženju, kao i odrastanje u sred pandemije.
No, vratimo se na generaciju Z . Sve što za sada znamo jeste da su digitalizovaniji od milenijalaca i da žive pod istom pretnjom neizvesne budućnosti, ali je se ne plaše, već nalaze načine da joj doskoče. Za neku godinu biće najvitalniji i najproduktivniji deo društva. A da bismo lakše razumeli čitavu ovu priču o podelama među generacijama koje, ruku na srce, nisu novijeg datuma ( još od 18.veka) toplo preporučujemo da pročitate tekst nedeljnika “Vreme” koji smo linkovali u prethodnom pasusu.
Medijska pismenost nije samo veština – ona je ključna za preživljavanje u savremenom svetu. U vremenu gde smo bombardovani informacijama sa svih strana, mladi moraju biti sposobni da kritički analiziraju te informacije, zaštite sebe i postanu aktivni, odgovorni članovi društva. Promovisanjem medijske pismenosti, pomažeš im da steknu veštine koje će im biti korisne tokom celog života.
Nakon svega rečenog – Dobrodošli. Radujemo se druženju I učenju jedni od drugih!
Evo zašto je važno da se mladi ljudi medijski opismenjavaju:
Razvijanje kritičkog razmišljanja
Prevencija širenja dezinformacija
Zaštita privatnosti i bezbednosti na internetu
Razvoj demokratske i društvene svesti
Kreativnost i samopouzdanje u digitalnim medijima
Bolje profesionalne prilike
Empatija i razumevanje drugih
Evo delić atmosfere sa naše radionice:
https://www.instagram.com/reel/DB_CL_RqRr8/
