Задужбина

О  пројекту „Задужбина“

Пројекат „Задужбина“  је следећи већи „залогај“ ове екипе. Догодио се 2014 год. Свакако, корак напред у сваком погледу. „Задужбина“ се бави нама самима из више углова. Оно шта смо ми добили од наших  предака, а шта ми и у каквом стању остављамо нашим потомцима. То нам је била идеја са овим серијалом. Колико смо успели у томе – пресудите сами.

Наиме, „Задужбина“ је у десет краћих епизода, са различитим темама, које се стапају у ону основну. Овај серијал можете наћи на youtube  каналу  „ Zadužbina Srbijе“ .

„Идеја овог пројекта је била да покажемо како се СВИ ми понашамо према свему ономе што су нам наши дедови и очеви оставили у наслеђе, оно што је поклон од СТВАРАОЦА СВЕТА, оно што нам је у нашој непосредној близини, а чему не примећујемо лепоту и вредност.

Задужбине говоре о култури једног народа, о његовој историји, добрим делима. У сваком свом сегменту, задужбине, како им и само име говори, задужују. Задужују потомке на исто тако добра дела, указују на живот предака и на културу народа који је некада ту живео.

Од Стафана Немање до Краља Милутина, од Илије Коларца до Обреновића и Карађорђевића задужбине су остављали владари, трговци и индустријалци, министри, професори, официри, владике, политичари…Манастири Студеница, Жича, Хиландар, Сопоћани, Милешева, Високи Дечани, Свети Прохор Пчињски, Грачаница, Манасија,Пива, Крушедол, Ковиљ, Хопово и тако у недоглед….. то су наше ЗАДУЖБИНЕ.

Мали је ово простор да помене све наше ЗАДУЖБИНЕ И ЗАДУЖБИНАРЕ, а понајвише духовну снагу којом су свој народ наоружали за све недаће које му предстоје. Па ипак, јаког духа, народ је очувао тековине својих предака и пренео их на потомке истом мером којом је и задужен. Сви они оставише траг у времену. За некима ево мину много векова од постојања, а још им се име помиње. Још стоје зидине тврђава, још стоје цркве и манастири, још се прича о њиховом умећу, снази и врлини. Вечне су задужбине, вечне у свом постојању и причи која их прати. Као да су зидине тих здања зидане духом тог времена. Чврсте и вечне, остављене нама, њиховој деци, на част и славу српскога народа и славне историје.

А КО СМО ТО МИ?  ШТА ЈЕ СА НАШИМ ЗАДУЖБИНАМА ? ШТА ЋЕМО МИ ОСТАВИТИ БУДУЋИМ СРБИМА? Данас , ретко ко нешто остави иза себе. Све се поједе, попије, провесели.

А народ се труди да деци оствари што лагоднији живот кроз материјална богатства, не сватајући да му оставља само најобичнији папир. Папир танак и шарен, баш попут њиховог духа. „

Цитат са уводног дела youtube канала.

Први део говори о Марковом Калету, Врањској реци и  Казанђолу.

Други, трећи и четврти  део серијала нам говоре о задужбинама остављеним од знаменитих и племенитих људи у Врању и како их ми данас „чувамо“.

Друга епизода доноси приче о Белом мосту, Амаму …

Трећи део серијала нам говори о Пашином конаку или Харемлуку и Салемлуку и задужбини Јована С. Јанковића – Лунге.

Четврти део посветили смо Врањском задужбинару и угледном и моћном трговцу – кожару. Шта је он нама оставио и како то ми данас чувамо, погледајте :

„Задужбине“ су пету епизоду серијала посветили шумама.  Шуме – како се ми опходимо према њима ???  Колико људи дугују једном обичном дрвету, тешко је израчунати. Чињеница да је још у Душановом законику написан посебан члан о заштити дрвета, довољно говори о значају шума за наше претке…

Шести и седми део су посвећени рекама – водама. Мало је једна епизода серијала била да кажемо и покажемо шта мислимо о овој осетљивој теми. Како се ми понашамо према њој?

Шести део :

Седми део :

Осми део „ЗАДУЖБИНЕ“ говори о УРБАНОЈ СРЕДИНИ….

У деветом наставку серијала , после урбаних средина, дотакли смо се и СРПСКОГ СЕЛА данас. Српски сељак, био је човек за све прилике. Српски сељак је своју земљу хранио и бранио. А данас….наша села УМИРУ, а самим тим и НАША ДРЖАВА… хтели ми то да признамо или не !

Десети и последњи део у серијалу смо назвали ЕПИЛОГ :

Са овим пројектом смо, по нашем скромном мишљењу направили „корак напред“. Наша жеља је да преко оваквог едукативног програма допремо до „обичног човека“ и пробудимо у њему савест, вратимо љубав и одговорност  према свему што нас окружује и да заједно сватимо да наш живот зависи од тог нашег окружења и да га ми морамо оставити нашој деци, а они њиховој у најмању руку исто, а по могућности  и  у бољем стању него што смо га ми од наших предака „наследили“.

                      ТИМ    „ЧУВАРА СРБИЈЕ“