Пројектoм „Исправно пиши“ смо кроз 6 текстова на сајту “Чувари Србије“ покушали промовисати правопис српског језика, ћирилицу и врањански дијалект.
Циљна група овог пројекта су ученици, студенти – корисници интернета, читаоци онлајн потрала и корисници друштвених мрежа.
Свесни колико се у седишту Пчињског округа поштује правопис циљ нам је да укажемо на најчешће правописне грешке које су у свакодневној употреби, а одомаћиле су се код млађе популације.
Наш пројекат жели да укаже на многобројне граматичке грешке у локалним медијима, међу корнисицима интернета, основцим, средњошколском и факултетском омладином. Овај пројекат има истраживачки, информативни и образовни карактер, а крајњи циљ је допринос неговању српског језика, правописа и ћирилице. Важан моменат је и очување врањанског дијалекта.
Како објаснити то што се у јавности на јужњачки дијалекат гледа негативно, а онда се он позитивно вреднује у Шотриним филмовима „Зона Замфирова” и „Ивкова слава”. Зашто са симпатијама, па и сетом читамо јужњачки Боре Станковића?
Периферне области попут југа Србије, често се сматрају за заостале и маргиналне, не само географски, што је универзална појава свуда у свету, а јужњачки говор у Србији се доживљава као смешан, необразован, примитиван, „посвађан” с падежима.
Чак је и међу лингвистима распрострањено да говорници са „јужне пруге” не могу да науче стандардни српски језик у потпуности, па професори на Филолошком неретко с подсмехом прокоментаришу на испиту: Врањанка, дошла да студира српски! – истиче Тања Петровић, додајући да су у Словенији дијалекти културна вредност и да се већина политичара не труди да сакрије дијалекатске особине свог говора.