U narednim redovima voditeljka radionice “Konverzacija nije komunikacija” Dragana Đorđević pripremila je za sve vas tekst – podsetnik o onome što ste čuli na radionici. Hvala na ukazanom poverenju.
Ako se može reći da komunikacija ima neki početak, onda su to čula.
Džozef O’ Konor
Zašto je neko dobar u onome što radi? Zašto je uvek bolji od drugih ma koliko se oni trudili? Odgovor je vrlo jednostavan, a to je: uspešna komunikacija. Veština komunikacije je najvažnija za uspešno rešavanje problema. Umeće komunikacije može se veoma jednostavno naučiti uz pomoć neurolingvističkog programiranja (NLP).
Učenjem komunikacijskih veština stičete sposobnost da u svakoj situaciji reagujete na ekološki način, uvažavajući sveukupne odnose drugih ljudi, okoline i sebe. Razumete i poštujete model sveta drugih ljudi, čime smanjujete stresne reakcije kod sebe i drugih.
Komunikacija je osnova svakog dobrog odnosa, a kvalitet vaših odnosa određuje kavalitet vašeg života. Komunikacija je petlja. Ono što činite utiče na druge ljude, a ono što drugi čine utiče na vas. Vaša odgovornost u komunikaciji se odnosi na preuzimanje odgovornosti za sopstvenu ulogu u petlji, a to je da postanete svesni efekta koji stvarate kod drugih i svesni sopstvenih reakcija na ponašanje drugih. Naša komunikacija, a time i naš posao se mogu poboljšati tek onda kada nam je, pre nego što otvorimo usta, sasvim jasno koji je naš udeo i cilj u komunikaciji.
Komunikacijom se obično naziva proces kojim se prenose poruke. Ali, komunikacija je više od toga. Ona podrazumeva interakciju između dvoje ljudi ili interakciju više ljudi unutar socijalne zajednice, razmenu poruka između dve ili više osoba. Vrlo često ljudi zaboravljaju da nije bitno samo ono što kažu već i intonacija i govor tela. Svi ovi elementi učestvuju u kreiranju kompletne poruke, pa se ljudi često iznenade kada saznaju kakav utisak ostavljaju. Iako ljudi komuniciraju od rođenja, govore tokom detinjstava, ali je malo onih koji su svesni toga kako komuniciraju. Način na koji se ljudi odnose jedni prema drugima od velike je važnosti, kako u privatnom, tako i u poslovnom segmentu života. Komunikacija vam je, i te kako potrebna jer živite zajedno, radite zajedno, zabavljate se zajedno. Jedni drugima smo potrebni zbog sigurnosti, podrške, prijateljstva, ljubavi. Kroz dijalog i interakciju sa drgima odrastate i sazrevate.
Međuljudska komunikacija predstavlja svako opštenje sa drugima:razgovor, pregovaranje, predavanje, terapiju, uveravanje. Čak i odsustvo opštenja sa drugima predstavlja nekakav vid komunikacije. Prosto je nemoguće ne komunicirati.
Komunikacija predstavlja složen proces, koji se jednostavno može opisati kao odnos pošiljaoca i primaoca poruke koji razmenjuju poruke čiji sadržaj čine ideje i osećanja. Pošiljalac kodira poruku koristeći verbalne, glasovne i vizuelne elemente. Primalac dekodira poruku tako što razvrstava i filtrira različite elemente i interpretira ih na osnovu iskustva, verovanja i potreba koje se za njih vezuju.
Međutim, komunikacija među ljudima se ne odvija samo na nivou razmene informacija i sadržaja već se veći deo odvija na nivou odnosa i veze između sagovornika. Svaka komunikacija sadrži informacijske aspekte, ali je za tok razgovora presudna međuljudska interakcija koja se odvija na neverbalnom nivou.
Robert Berdvistel je otkrio da se ljudsko ponašanje može podeliti na tri tipa:
– Fiziologija: uključuje sve što ima veze sa držanjem tela, izrazom lica, gestovima
– Ton glasa: uključuje brzinu govora, glasnoću, ritam, pauzu
– Reči: sadržaj izgovorenog
Mehrabijan i Feris su naučnim istraživanjem fenomena komunikacije otkrili da je učinak komunikacije određen u proseku:
– 55% fiziologijom
– 38% tonalitetom
– samo 7% rečima koje izgovara
Govorom tela (držanjem, gestovima, izrazima lica) prenosite 55% poruke. Način na koji izgovarate reči prenosi 38% značenja poruke. Preostalih 7% čine reči koje su samo mali deo izražajnih sposobnosti ljudskog bića.
Ukupno 93% informacija dobijamo od sagovornika putem naših čula, tj. neverbalnog aspekta, dok se preostalih 7% odnosi se na reči ili sadržaj koji nam sagovornik govori.
Neverbalni aspekt komunikacije obuhvata vokalno izražavanje (tonalitet, melodičnost, brzinu i pauze u govoru) i govor tela. Može da naglašava, ponavlja, zamenjuje, dopunjuje i protivreči verbalnoj komunikaciji. I govor tela je jezik. Glavni aspekti govora tela su izraz lica, držanje tela, gestikulacija, stil oblačenja. Svaki pokret, kao i svaka reč, može imati više značenja. Izrazom lica pokazujemo emocije. Pošto neverbalna komunikacija obuhvata veći deo međuljudske komunikacije, ona je manje izložena svesnoj kontroli.
Shvatanjem da mi i naši sagovornici ponašanjem manifestujemo svoje misaone obrasce, svoja uverenja i vrednosti, stavove i predrasude, svako na svoj način, onda važnost izoštrenosti čula i moć zapažanja još više dobija na značaju. Prepoznavanjem tih malih promena u panašanju sagovornika, s jedne strane, dobijamo signal za određenu reakciju, tj. šta tačno možemo preduzeti u određenoj situaciji. S druge strane, povećavamo i našu sposobnost predviđanja kako će neko reagovati na našu komunikaciju.
Kako biste unapredili svoju komunikaciju, važno je da osvestite da komunikacija nije isto što i konverzacija. Jer je komunikacija u ljudima, a ne u rečima koje izgovarate.
