Жртвама насиља у породици подршку пружају како републичке, тако и локалне установе и институције, као и невладине организације.
Жртве насиља, најчешће прво позивају полицију и њима пријављују насилника. Припадници полиције када је у питању насиље над женама, до 2016. године били су део Локалне мреже за борбу против насиља над женама. Ступањем на снагу Закона о спречавању насиља у породици, након што су се у Србије десили озбиљни фемициди, укинуте су Локалне мреже. Формиране су Групе за спречавање насиља у породици.
Групе чине: Полиција, Тужилаштво и Центар за социјални рад. Припадници полиције овим законом добили су специјално обучене тимове за спречавање насиља у породици. Циљ је да они који су најважнији у том поступку буду спремни на бржу реакцију, јер је у пракси уочено да лице које врши насиље је најнасилније, најбруталније када жртва насиља искаже намеру да га пријави. Тада насилник уништава телефоне, баца, ломи и врши озбиљно физичко насиље које за последицу, не ретко, има тешке телесне повреде.
-Није ретко да се жене жртве породичног насиља за помоћ јављају директно локалној самоуправи, Граду Врању. Позиви стижу на централу, па чак и у сам кабинет градоначелника. Жртве насиља упућују се на градски ресор за социјална питања. Оне ту добијају све потребне информације о томе ко и на који начин може да им пружи помоћ у случају породичног насиља. Жртве насиља неретко добијају и финансијску помоћ, каже Данијела Милосављевић, градска већница задужена за овај ресор (на слици).
Град Врање је прво место у Србији, које је у циљу бржег решавања социјалних проблема и социјалне заштите својих грађана, још 2008. године формирао установу, чији сам назив говори о томе какве услуге пружа. То је Центар за развој локалних услуга социјалне заштите. Циљ је био да се унапреди и ојача социјална заштита у граду и Пчињском округу.
Жртве насиља се у хитним случајевима смештају у Прихватилиште овог Центра, након што то одлучи Центар за социјални рад, као упутни орган. У Прихватилишту је жртвама породичног насиља доступна свака врста помоћи. Најпре је, и најчешће, у таквим случајевима потребна лекарска помоћ. Стручни радници у Центру за развој локалних услуга социјалне заштите пружају жртвама насиља и психо-социјалну, безбедоносну и сваку другу врсту помоћи. Боравак је био ограничен на шест месеци.
Једна од најважнијих тема у нашем друштву, породично насиље, добила је још већу подршку отварањем Сигурне куће за жене и децу жртве породичног насиља, у близини Врања 2015. године.
Град Врање је уложио значајна средства у изградњу Сигурне куће, поред других донатора, објашњава већница Милосављевић и додаје:
Тиме је Центар за развој локалних услуга социјалне заптите постао носилац активности у заштити особа у систему Сигурне куће. О жртвама насиља, било да су у питању само жене или и жене и деца, у Сигурној кући брину стручни радници.
Обезбеђен им је смештај, исхрана, безбедност, психо-социјална заштита у трајању од шест месеци. Стручни радници организују разне врсте радно-окупационих терапија, како би боравак, жртвама насиља, у Сигурној кући олакшали.
-Иако је предвиђено да жртве насиља у Сигурној кући бораве најдуже шест месеци, дешава се и да из безбедносних разлога појединим жртвама буде продужен боравак. У случајевима када жене жртве насиља напуштају Сигурну кућу, Град Врање даје једнократну помоћ у износу од 20.000 динара. Након тога оне могу да поднесу захтев за доделу једнократне или тренутне помоћи. Недавно је био случај да је жена жртва насиља затражила помоћ за куповину књига деци, што је и добила, каже градска већница Данијела Милосављевић.
Искуства жртава породичног насиља са Сигурним кућама могу бити веома различита, али многе жртве описују да им Сигурне куће пружају физичку безбедност и уточиште, што је често први корак ка опоравку. Жртве осећају да су на сигурном месту, далеко од насилника.
И као што смо већ рекли, у Сигурним кућама, жртве добијају емоционалну и психолошку подршку. Ту су стручњаци који могу да помогну у обради траума и нуде савете о томе како да се изборе са стресом.
Многе Сигурне куће нуде радионице и информације о правима жртава, законодавству и могућим корацима после напуштања насиља. Ово помаже жртвама да постану свесне својих опција.
Неки корисници Сигурних кућа истичу да прелазак на нови начин живота може бити тежак. Адаптација на нову средину, као и опоравак од насилног искуства, захтева време и подршку. Иако Сигурне куће пружају важну подршку, неке жртве имају тешкоћа да напусте насиље трајно. Страх од освете или економска зависност од насилника могу бити велики изазови. Неке жртве истичу значај комуникације и подршке од других жена у сличној ситуацији. Често се стварају пријатељства и осећај заједништва.
Све у свему, искуства жртава могу бити комплексна и зависе од индивидуалних околности, али Сигурне куће често представљају важан корак ка опоравку и изградњи новог живота.
Још једна линија подршке жртвама породичног насиља је СОС телефон Врање 0800 001 017, радним данима од 10 до 16 часова. То је једини специјализовани сервис у Пчињском округу. Непрекидно ради од формирања 2002. године.
У свом раду тим консултанткиња константно прима позиве девојака и жена које су жртве породичног насиља.
Само у првој половини 2024. године број СОС телефона окренуло је скоро 100 жртава насиља. Ти позиви су анонимни. Жртве насиља најчешће траже савет како да поступају и коме да се обрате.
СОС сервис пружа следеће услуге: психо-социјалне, правне, тимску подршку, заступање жена у институцијама, писање дописа, смештаја у Сигурну кућу.
У процес заштите жртава породичног насиља укључено је Основно јавно тужилаштво коме, такође, жртва може да пријави насиље. На основу пријаве, јавни тужилац може да се обрати надлежном Центру за социјални рад и да затражи одговарајући извештај о личним и породичним приликама.
Јавни тужилац је овлашћен да покрене кривични поступак ради санкционисања учиниоца. Такође, јавни тужилац може паралелно са кривичним да покрене и парнични поступак за изрицање Мера за заштиту од насиља у породици по Породичном закону. Дакле, тужилац може да поступа у три поступка – у поступку по Закону о спречавању насиља у породици, у кривичном и/или парничном поступку.
Улога јавног тужиоца у случајевима породичног насиља је изузетно важна и обухвата више аспеката, а пре свега, да осигура да правосудни систем адекватно реагује на породично насиље, пружајући заштиту жртвама и покрећући правне поступке против насилника.
Јавни тужилац игра кључну улогу у иницирању и надгледању истрага. То укључује сарадњу са полицијом и другим органима како би се осигурало да се прикупе сви релевантни докази.
Ако постоје довољно чврсти докази, тужилац одлучује да ли ће поднети оптужницу против осумњиченог. Ово укључује процену озбиљности дела и потенцијалне последице.
Јавни тужилац може да затражи мере заштите за жртве, као што су забране приближавања или друге мере које могу помоћи у осигуравању њихове безбедности. У многим случајевима, јавни тужилац сарађује са социјалним службама како би осигурао да жртве добију неопходну подршку и помоћ.
На крају: Пријављивање породичног насиља има велике друштвене импликације и важност:
Пријављивањем насиља, жртве помажу у разбијању стигме око породичног насиља и показују другим жртвама да није срамота потражити помоћ.
Када се случајеви пријављују, то привлачи пажњу јавности и може довести до повећања свести о проблему породичног насиља у друштву.
Пријаве помажу органима власти да идентификују узоре и проблеме у системима реаговања, што може довести до бољих политика и мера заштите.
Пријављивањем насиља, свако од нас преузима одговорност за стварање безбеднијег друштва и показује подршку жртвама.
Свака пријава може пружити важне информације које помажу у заштити других потенцијалних жртава од истог насилника.
Већа учесталост пријава може подстакнути друштво да уложи више ресурса у превенцију и едукацију о породичном насиљу.
И да закључимо:
Пријављивање није само индивидуални чин: То је важан корак ка стварању друштва у којем је насиље неприхватљиво.
У наставку погледајте инфографик:
Infografik 5 Ko sve brine o žrtvama nasilja
Овај пројекат суфинансиран је средствима из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ствове органа који је доделио средства.