Дивље депоније око врањских река
Врање је град богате хидрографије. Кроз територију нашег града протиче Јужна Морава, а мање реке су Бањштица, Корбевачка река, Вртогошка река, Ветерница, Коћурица, а у самом граду су Врањска и Собинска река. Такође, изнад Врања је и изузетан кањон, Казанђол, који сече Градска река у стени између планина Пљачковице и Крстиловице. У њему има неколико великих вирова. На 8 км од града налази се Александровачко језеро, а на 25 км од града, језеро Првонек.
Каже се да су градови који имају реку богати. А бринемо ли о богатству које нас окружује? Слике на којима се види да корита река углавном служе као сметлишта, доказ су немара и небирге.
Неадекватно одлагање отпада представља један од највећих еколошких проблема у Србији. Законом је забрањено јер оставља велике последице по животну средин
Отпад који се не преда овлашћеном оператеру углавном бива бачен на неусловне дивље депоније и тако загађује земљиште, воду и ваздух. Овакво поступање са отпадом је веома опасно јер се мешањем опасног и неопасног отпада стварају још опаснији токсични спојеви који касније доспевају у подземну воду и водотокове.
Биохемијски процеси разлагања отпада негативно утичу на животну средину. Депоније комуналног отпада загађују земљиште и биљке, ваздух, подземне и површинске воде, на њима се у огромним количинама размножавају пацови, мишеви и инсекти, што доприноси ширењу инфекција.
Посебан проблем представља опасни отпад (хемијски и биолошки) са изразитим загађујућим ефектом и многим негативним последицама по људско здравље и животну средину.
Сваке године у реке доспева велика количина опасног отпада, а индустријски погони и саобраћај избаце у атмосферу на тоне аеросола и исто толико пепела.
Стварање дивљих депонија, нажалост, постаје све учесталија појава и проблем са којим се носе комуналне службе у многим градовима и општинама, па тако и у Врању и околним селима и насељима. И поред свих апела да грађани бесплатно могу одлагати смеће на регуларној депонији, локацијама и контејнерима предвиђеним за то, из јавно комуналног предузећа „Комрад“ наглашавају да ће очигледно само појачан интензитет рада инспекцијских служби дати праве резултате.
Поред радника Комрада, ту су и мештани који живе у околини река и дивљих депонија и организују се повремено како би очистили као кажу око „свог дворишта“.
Собинска река, Врањска, Јужна Морава…свуда иста прича која се понавља деценијама уназад и нема јој краја. О загађењу Јужне Мораве снимљен је филм „Тужна Морава“. Била је то иницијална каписла за акцију чишћења речног корита. Две године касније Морава је поново пуна разног отпада. У приградском насељу Палестина пре неколико година (2016) Врањска река, која се улива у Јужну мораву, се изливала, преусмеравала водоток и улазила у саму дивљу депонију, одакле се, услед ерозије, бројни отпад сливао у њено корито.
Тада је организована велика акција чишћења корита Врањске реке код депоније у овом насељу. Очишћено је приближно 150 метара корита реке. Али, интересантно како ентузијазам и заинтересованост за ову врсту проблема брзо прође наше надлежне службе и грађане.
Педесет година раније у Морави су се налазиле шкољке, ракови, врсте које углавном захтевају чисту воду и Врањанци су се у њој купали у врелим летњим данима. Данас је ђубре стални становник.
Мештани су скептични. Једни мисле да има наде за Јужну Мораву, њен спас и очување. Кажу да се радом и трудом може очистити река коју они мало старији памте из неких лепших времена. Насупрот њима, већина сматра да Морава никад неће бити чиста и лепа као некад и да природа не прашта.
Корито Собинске реке је чишћено у више наврата, што у организацији мештана, што Комрада али је било и заједничких акција.
Директор Комрада Зоран Димиријевић каже да се њихово предузеће увек одазива акцијама чишћења у циљу очувања животне средине. Али, с обзиром да и даље има несавесних грађана, који циљано доносе смеђе и загађују реке, проблем није трајно решив, наглашава Димитријевић.
Једна од последњих акција оваквог типа изведена је 2020.године. Упркос пандемији коронавируса, Град Врање је наставио да предузима превентивне мере и радове на речним водотоковима. Иницирао jе извођење радова на чишћењу постоjећег пута ка Врањскоj реци у дужини од 500 метара у Казанђолу. Такође, очишћена је и бетонска преграда на речном кориту. Поменути радови изводени су због заштите од штетног деjства воде и спречавања настанка евентуалних последица.
Поједини житељи нашег града у насељу Собина који живе у непосредној близини Собинске реке годинама имају проблеме са изливањем воде због бацања шута и отпада у саму реку. Мештани овог насеља истичу да је река готово претворена у депонију и колектор отпадних вода.
Комунална инспекција предузима одговарајуће мере, али тврде да би било много ефикасније када би било пријава. Они обилазе терен, али нико током дана не баца отпад у реку. Стање на терену је и даље забриљавајуће. Грађани не пријављују, кажу у комуналној инспекцији, тако да се бар за сада трајно решење не назире.
Према Закону о водама и Закону о заштити животне средине мониторинг квалитета отпадних вода, инспекцијски надзор над квалитетом отпадних вода врши министарство надлежно за послове заштите животне средине, преко своје инспекције. Ми у Врању, готово да не памтимо када смо прочитали неки од тих извештаја, мониторинга. Пре две године, рецимо, Врањанци су били запрепашћени бојом Врањске реке. Била је црвена, розе, зелена, па и плава. Лопта је пребацивана с једног на други крај штапа, а јавност је остала без одговора.
Људски немар и бахатост појединаца који преко ноћи праве дивље депоније и даље угрожавају наше непосредно окружење. Еколошке последице су дуготрајне као и штета по имовину.
Правни оквир за интегрално управљање водама је широк, али је у пракси то доста другачије, јер се закони често не примењују и недовољно поштују. Друштво и грађани се неодговорно односе према овом иако обновљивом ресурсу, нерационално га трошећи и не размишљајући о последицама које нас ускоро могу задесити. Подизање нивоа опште свести о значају воде за опстанак човека је од прворазредног значаја.
Негативне последице неконтролисаног одлагања или неправилног третирања опасног отпада, по животну средину и здравље становништва могу бити катастрофалне, што намеће потребу озбиљног разматрања и организовања решења овог проблема. Могућности има пуно, само их треба применити на технички исправан и економски исплатив начин.
Чувањем и рационалним коришћењем природних ресурса штитимо животну средину и побољшавамо услове у којима живимо. Одговорним понашањем овај драгоцени ресурс можемо очувати и унапредити квалитет живота не само нашег, већ и генерација које тек долазе.
На крају овог текста, погледајте видео:
